PREDSTAVLJANJE KNJIGE „MEMOARI JELICE BELOVIĆ-BERNADŽIKOVSKE (LJUBE T. DANIČIĆ)"

Datum: 
26.03.2024.

U utorak 26. marta u 19 časova u Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu (Dunavska 1) biće održana promocija knjige "Memoari Jelice Belović-Bernadžikovske (Ljube T. Daničić)

Urednici: Enes S. Omerović i Tomaš Jacek Lis 

(Univerzitet u Sarajevu – Institut za historiju i Historijski arhiv Sarajevo, 2023)

O knjizi će govoriti: Dr Sonja M. Dujmović, recezentkinja (Institut za historiju u Sarajevu), Dr Tomaš Jacek Lis, urednik (Jagelonski univerzitet u Krakovu) i Dr Enes S. Omerović, urednik (Institut za historiju u Sarajevu). Urednica programa: Vesna Živković

Jelica Belović-Bernadžikovska (Osijek, 1870 – Novi Sad, 1946) bila je žena širokih interesovanja – govorila je, pisala i objavljivala na desetak jezika, bila je učiteljica, pedagoška radnica, naučnica, književnica, etnografkinja, prevoditeljka, novinarka, urednica, borkinja za prava žena, a značajan i profesionalno najplodniji deo života provela je u Bosni i Hercegovini (1895–1927). Iza nje je ostao ogroman profesionalni opus koji još uvek izmiče istraživačima jer je osim pod vlastitim imenom objavljivala i pod brojnim pseudonimima. Taj opus i ocene koje su o Jelicinom radu i njenom doprinosu društvu davali i Jelicini i naši savremenici govore nam da je reč o ženi neverovatne energije koja je živela, radila i stvarala u pravo vreme i na pravom mestu. S druge strane, ta energija je imala i svoje granice, o čemu možda najbolje govore upravo njeni Memoari. U njima Jelica opisuje vlastiti život od rođenja do 1909. godine. Ali, kao i svaki drugi, ni njeni memoari nisu samo slika vlastitog života, nego i slika savremenika te vremena i prostora u kojem je živela. Oni nam pokazuju naličje života ambiciozne i uspešne žene u dominantno muškom svetu, a krajnji je rezultat štivo koje nikoga neće ostaviti ravnodušnim, tekst koji je istovremeno i roman što se čita u dahu i Jelicina autobiografija koja svedoči o ličnim i profesionalnim transformacijama te prvorazredni istorijski izvor o južnoslovenskom društvu na razmeđu XIX i XX stoleća. Sadržaj Memoara, bez obzira kako ga čitamo, tera nas da se zapitamo da li je cena Jelicinog javnog angažmana bila previsoka i da li je Jelica, možda, živela na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.