ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „МЕМОАРИ ЈЕЛИЦЕ БЕЛОВИЋ-БЕРНАЏИКОВСКЕ (ЉУБЕ Т. ДАНИЧИЋ)"

Датум: 
26.03.2024.

У уторак 26. марта у 19 часова у Читаоници Градске библиотеке у Новом Саду (Дунавска 1) биће одржана промоција књиге "Мемоари Јелице Беловић-Бернаџиковске (Љубе Т. Даничић)"

Уредници: Енес С. Омеровић и Томаш Јацек Лис 

(Универзитет у Сарајеву – Институт за хисторију и Хисторијски архив Сарајево, 2023)

О књизи ће говорити: Др Соња М. Дујмовић, рецезенткиња (Институт за хисторију у Сарајеву), Др Томаш Јацек Лис, уредник (Јагелонски универзитет у Кракову) и Др Енес С. Омеровић, уредник (Институт за хисторију у Сарајеву). Уредница програма: Весна Живковић

Јелица Беловић-Бернаџиковска (Осијек, 1870 – Нови Сад, 1946) била је жена широких интересовања – говорила је, писала и објављивала на десетак језика, била је учитељица, педагошка радница, научница, књижевница, етнографкиња, преводитељкa, новинарка, уредница, боркиња за права жена, а значајан и професионално најплоднији део живота провела је у Босни и Херцеговини (1895–1927). Иза ње је остао огроман професионални опус који још увек измиче истраживачима јер је осим под властитим именом објављивала и под бројним псеудонимима. Тај опус и оцене које су о Јелицином раду и њеном доприносу друштву давали и Јелицини и наши савременици говоре нам да је реч о жени невероватне енергије која је живела, радила и стварала у право време и на правом месту. С друге стране, та енергија је имала и своје границе, о чему можда најбоље говоре управо њени Мемоари. У њима Јелица описује властити живот од рођења до 1909. године. Али, као и сваки други, ни њени мемоари нису само слика властитог живота, него и слика савременика те времена и простора у којем је живела. Они нам показују наличје живота амбициозне и успешне жене у доминантно мушком свету, а крајњи је резултат штиво које никога неће оставити равнодушним, текст који је истовремено и роман што се чита у даху и Јелицина аутобиографија која сведочи о личним и професионалним трансформацијама те прворазредни историјски извор о јужнословенском друштву на размеђу XIX и XX столећа. Садржај Мемоара, без обзира како га читамо, тера нас да се запитамо да ли је цена Јелициног јавног ангажмана била превисока и да ли је Јелица, можда, живела на погрешном месту у погрешно време.